×

COVID-19: Погледајте најновије информације у вези COVID-19.

Изложба "Три међуратна плакатера" у Музеју примењене уметности, Београд, од 07. до 30. октобра 2021. године

Епоха између два светска рата представља „златно доба“ плаката, а у Србији је то и време пионира у овој примењеној уметничкој дисциплини.

Међу њима су и Душан Јанковић, Михаило С. Петров и Милош Бабић (1904-1968). Њихова најбоља дела припадају врхунским плакатерским остварењима наше средине, а могу се сврстати и у шири, европски контекст. Јанковић, Петров и Бабић су говорили истим стваралачким језиком као њихове колеге у Паризу, Лондону, Берлину, Бечу, Будимпешти, Кракову..., било да су користили интернационалне вокабуларе ар декоа или дерадикализованих авангардних уметничких праваца – тих стубова међуратне уметности плаката.

Графички дизајн је у периоду између два светска рата постао значајан чинилац у стварању модерне примењене уметности, а захваљујући широком пољу деловања (опрема и илустровање свих врста публикација, обликовање слова, логотипа, знакова, повеља, диплома, честитки, позивница, поштанских марки, новца, хартија од вредности, меморандума, амбалаже, огласа, плаката...) утицао је на стварање вузуелних кодова свакодневице најширих друштвених слојева. Тако је било и у престоници новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије, која се ужурбано мењала пратећи модернизацијске процесе који су на глобалном нивоу обелижели те две бурне деценије узмеђу ратних светских катастрофа. Међутим, за разлику од иностраног, српски графички дизајн тог времена недовољно је познат и истражен. Томе су допринели како крхкост, пропадљивост штампаних примерака тако и њихова ефемерна намена, која је дуго искључивала потребу чувања и сакупљања. Колекције Музеја примењене уметности отвориће се за таква остварења средином седамдесетих година прошлог века. То је било и у складу са савременом перцепцијом самог графичког дизајна и са општим музеолошким токовима заинтересованим за уметност прве половине столећа. Стицајем околности, тада су понуђене на откуп и поклон заоставштине Душана Јанковића (од 1974. године), Милоша Бабића (1979) и Михаила С. Петрова (1984). Оне су указале и на изузетан значај ове тројице свестраних уметника за историју графичког дизајна у Србији.

На изложби Три међуратна плакатера: Јанковић, Петров и Бабић, ауторке Бојане Поповић, биће представљено око 60 нацрта за плакате и/или њихових одштампаних варијанти из колекција Музеја примењене уметности. Њихов избор ће указивати како на ауторске особености тако и на заједнички „дух епохе“.

Стручна вођења суботом у 13.00 сати:
16, 23. и 30. октобра 2021.

Предавања петком у 18.00 сати:

08. октобар – Бојана Поповић, Музеј примењене уметности, О београдском међуратном плакату
15. октобар – Тања Вићентић, кустоскиња Народног музеја у Арађеловцу, О ликовном опусу Михаила С. Петрова
22. октобар – Олга Ковачев Нинков, кустоскиња Градског музеја у Суботици, О ликовном опусу Милоша Бабића
29. октобар – Жаклина Ратковић, кустоскиња Музеја савремене уметности у Београду, О ликовном оипусу Душана Јанковића

Кустос изложбе је Бојана Поповић, музејска саветница Музеја примењене уметности.

 

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије